Чланци

 21 20121012 1008775814    Одлуком Скупштине Ватрогасног савеза Србије на седници која је одржана 11.10.2012 године 7. новембар је проглашен за дан ватрогасаца Србије.

Предлог за доношење овакве одлуке Скупштини је поднео  Недељко Ракић, делегат из Златиборског округа и члан Извршног одбора.

Преузмите Одлукуpdffr

Повод за доношење ове одлуке је датум када је књаз Милош Обреновић донео Уредбу за гашење пожара.

„КРАГУЈЕВАЦ, 7 новембар – Ноћас око 7 часова пробудули су нас пуцњи пушака и звоњава звона из првог сна; У чаршији Крагујевачкој запалио се дућан једног несмотреног трговца који је свећу оставио запаљену уз дирек. За тили час пре него је помоћ могла стићи, једанаест дућана је било у пламену, почев ог главне Митрићеве кафане па до такозване Тпал-Павловићеве куће.Будући да ветра није било, Његова Светлост књаз наш и сви чиновници и бивши, похитали су приспети у помоћ на место пожара, и руководити гашењем и сваљивањем околних грађевина и сопственим примером претходити пред осталим житељима, те се овај пожар није даље раширио и тих једанаест дућана спалио, и доњу половину споменуте кафане. Пожар је трајао до саме зоре......................“

 

 novs

            Овако су НОВИНЕ СРБСКЕ су у суботу 10 новембра 1834 године, на својој првој страни описале немио догађај који је био и непосредан повод да кнез Милош Обреновић нареди попечитељу Внутрених дела, Ђорђу Протићу израду аката којим би се регулисала заштита од пожара у Србији. Попечитељ Бвутрених дела је са сарадницима новембра 1834 године саставио „УРЕДБУ ПРОТИВУ ПОЖАРА“која је   упућена кнезу Милошу на потврђивање.

            У одговору попечитељу Внутрених дела кнез Милош је навео „... и пуно одобравајући ваше намерение да та уредба по целој нашој держави установи се, одобравам и њу саму у целој опширности њеној,с`овим примечанијама“ Достављене примедба, укупно 7, условиле су допне и измене текста Уредбе те њено проширење на 17 чланова.

            Прва примедба је била на назив, и кнез Милош је написао да је боље наименовати је – Уредба за гашење пожара

Уредба за гашење пожара

 

ured1„ Старајући се Правитељство наше непрестано освојој, и најмањој безбедности Државе наше, и изтражујући брижљиво средства, која би служила на то, да се свака опасност од народа наших и имања њини упропаститеља и опустошитеља, уредбу учинити, уредбу велим, која по точном надљудавањусвом могла би предупредити несрећне и млоге беде, које произилазе од пожара где уредбе нема, како такав упушити или распрострањење његово предупредити ваља.

 

Овом свирепом непријатељу подвржене су све Вароши и Паланке, и свако веће општество, где су куће тако на близу, да се при појављењу пож

Ара лако од једне куће, више њих упалити и упропастити могу; овде су особито чаршије у великој опасности, ако се у њима ватра појави.

За утушити дакле, колико је пре могуће, појавивши се пожар, или за предупредити, колико је више могуће бар његово распрострањење нуждно је, да се у свакој вароши, паланки или општеству, где више кућа у близости има, уредбе заведу, по којима би се житељи, кад се пожар појави, управљати и наћи се могли, знајући сваки своју дужност и посо, шта му онда радити, чега се латити, и чим му се занимати ваља. Разуме се, да је свакиј дужан одма, при појављењу пожара, на гашење таковога притећи и у помоћ страдајућој својој браћи, без најмањег закасненија поитити.

 

Уредбе пак у томе биће следујуће:

1.)                Прво и прво треба, да се по числу житеља једног места, разреди између њи и дужностured2 свакога; то јест: да се определи једном или више њима, шта им је при појављењу пожара чинити ваља. Тако треба, да надлежна власт нареди неке, да у преправностичаброве имају, с коима да воду к меступожара вуку; неке да нареди, да с кантама воду заитајуи на ватру да је бацају; неке да нареди, кои ће с мердевинама у помоћ притећи,и по њима се на грађевине пењати;неке, кои ће са сикирама грађевинепред ватром у опасности стојећи, сећи, неке, кои ће с чакљама грађевине разваљивати, и из ватре или горећу јапији, или што друго, извлачити;неке најпосле, кои ће с врећама из запаљени грађевина, или из они које су близу ватре, износити. Ово разређење ваља надлежна власт соразмерно числу житеља да учини. Тако од сто житеља ваља да се уреди, да између стотине четрдесеторица приправљени буду на двадесет чаброва, десеторица да се одреде са кантама, седморица са лаким мердевинама, двадесеторица са сикирама, десеторица са чакљама, а остали са врећама.Овако да се сто житења разреде, па где буде у ком месту чистло житељавеће онда нека се према овоме числу по пропрцији на преднаведени начин исто разређење учини.-Остали пак, кои у горе наведениј ред нису стављени, и во опште свака кућа, дужна је тамо где се пожар појави, притећи, кои с бакрачем, кои с крчагом водом пуни; и макар каквим судом јачим, коим се вода сипати може, тако, да се онда нико безпослен не усуди бити.

2.)                Сви ови како се пожар појави, треба да к месту оном, где се појави, свакиј са опредељеним себи орудијама тамо притеку; чаброноше са водом, канташи с кантама, мердевинари с мердевинама, сикираши са сикирама, чакљари с чакљама, врећари са врећама, и свакиј ваља да се одма свога себи опредељенога посла лати, и такав најревносније оправља. А да би се свакиј свога посла одма латити много треба.

3.)                Да чаброноше свагда у свако доба чаброве своје заједно с чабреницима у готовости имају, и да свакиј свога друга зна, тако, како ће одма, како се где пожар појави, с чаброви к води отићи, чаброве своје напунити, и к месту пожара потити, и тако непресечно воду доносити, док с год пожар не угаси.

4.)                Канташи ваља одма при појављењу пожара с кантама свиома управо к месту, где је пожар, да поите, и чим вода доспе, да је с кантамазаитају и на ватру бацају, ако је ватра низко, са земље, а ако је високо, они да се преко мердевина на грађевину пењу, и воду из канта на њу бацају. Они треба да се старају, запаљену већ грађевину угасити, или ако то бити не може, барем сипањем воде забрањивати, да се пожар даље не пазпрострњава. Ове канте ваља да буду лаке и удобне, да се из њи вода из чаброва заитати, и на ватру бацати може. Најбоље би било овакове из Немачке страже кожне, и нарочито овог посла ради начињене добавити.

5.)                Мердевинари треба одма при појављењу пожара са мердевинама к месту, где је пожар, такође да поите, и онде, где се позову да мердевине наместе, па преко њи ваља им и људе, коима је дужност на горећу грађевину пењати се, пуштати, и сами воду онима, на крову гасећи ватру додавати, и празне канте натраг примати и заитачима давати иј. Мердевине ове ваља такође да буду лаке, и величине соразмерне грађевинама онога места, где се уредба издаје. Тако, ако у месту има и низки и високи грађевина, ваља и мердевине разне висине устроити, и наредити, да једни буду дужни високе, а други низке мердевине имати.

6.)                Чакљари ваља такође. Одма при појављењу пожара, да к месту где је пожар с чакљама поите, и пред ватром, а из саме ватре незапаљену јошт јапију, и друге ствари, да извлаче, при том и запаљену јапију да на чистину развлаче, и да се старају у пламену гореће грађевине, ако се она водом угасити не може, к земљи обаљивати и предупређивати. Да се пожар даље не пазпрострањава. У случају пак кадсе не може пожар другојачије утушити, док се, покрај ње која стојећа грађевина не обори, онде ваља чакљари, заједно са сикирашима да све своје силе употребе, да се иста грађевина што скорије развали, испред пожара уклони, и тако се истиј предупреди. Чакље ове ваља да буду гвоздене и на дугачко, лако дрво, насађене, како ће се с њима моћи издалекаи лкако из ватре којешта извлачити. – Исти чакљари је дужности и то, да они ону јапију, чакљама разваљену и оборену, даље од места пожара одвлаче, једно, да се та јапија не запали, а друго, да не смета гасиоцима.

7.)                Сикираши ваља такоиђе да одма, како се пожар појави, к месту где је, са сикирама поите, и тамо, ако се не може запаљена грађевина водом угасити, да се старају развалити је. У случају ако опасност предстоји и стојећи око пожара грађевинама, и видисе, да се такова, без порушења исти грађевина, уклонити не може, ваља да се ови сикираши, заједно с чакљарима постарају, прве пред пожаром стојеће грађевине пресећи и обалити иј, па онде да притеку и остали са водом да бране, да се преко пресечене грађевине ватра даље не пазпрострањава. Ово пресецање, да даље пожар не иде, где нуждно буде, опредељиваће свагда старешине онога места, и по овоме опредељенију ваља да они кои су на то одређени, пресецају. За сикираше треба, ако у месту дунђера има ове одредити они су за то најспособнији, а где њи не би било, онде ваља опет изабрати људе, кои су са сикиром радити вешти, и њи на то одредити. Ови ваља да имаду добре и оштре сикире.

8.)                Врећари ваља такође да одма к месту пожара са врећама поите, и најпре да се постарају, они из грађевина, које су већ у пламену, а псоле и из они, које су у опасности запалитисе, ствари износити и на безопасно место остављати иј. За ове помоћнике ваља људе изабрати најпоштеније и најпоузданије, за које је осведошено, да што прикрити неће.

9.)                Пред сваку ову струку обранитеља ваља по једнога настојника одредити, а пред све воопште једнога, да би тако ствар поредочније ишла.

10.)                       Осим горе наведени орудија и обранитеља, ваља јошт, по чаршијама наредити, по на четири дућана једну каду, које треба да се поставе испред дућана или иза дућана, и старати се, и точно настојавати, да такове свагда водом пуне буду, да би тако, имајући воду у близости, при првом појављењу пожара, такобиј утушити могли, ако могуће буде. Ове каде ваља да буду на подобије табаркиј, доле узке а горе широке, у коима лети ваља сваког понедељника воду мењати.

11.)                       При грађењу дућана ваља на то пазити, да се оџаци онако граде, како неће сваки час опасност бити, да се ватра у њима не појави, особито ваља на то мотрити, да неби где недограђени и не изведени оџаци остали, и где би се такови нашли, онде имаоца таковога ваља и преко воље његове натерати, да оџак обезбеди, или му забранити, да у онај ватру ложи.

12.)                       К првим нарочито дужностима сваког у месту једном, где се пожар појави, живеће, спада, да првиј, који пожар опази, одма бацањем пушака, и викањем „ватра“ знак на карму даде, где звонима има, онде ваља и звоњењем знак дати. По томе дакле ваља забранити, да се ноћу пушке осим оваковог случаја не бацају, па после овог забрањења, кои се усуди ноћу на празно пучку издацити, да онога суд строго казни.

13.)                       Судова окружни дужност ће бити свуда по варошима, паланкама и по општествама, где су куће близу, заповест ову објавити, објавивши је пак постарати се, да се она најточније извршии у дејство приведе, да оставе термин, докле ће сваки своју ствар набавити, па кад то време термина изиђе, онда да визитацију учинии извиди, је ли сваки своју ствар набавио, па ко се нађе да је речену заповест пренебрего, онога први пут у новцу, а други пут и у новцу и бојем да казни.

14.)                       При појављењу пожара, не само да су дужни ови горе изчисљени и с разним алатима одређени житељи на гашење пожара притећи, но то је дужност сваког у месту оном живећег, а особито чиновника, био он кога му драго стања и званија. Овај је особито дужан што брже може на место пожара поитити, и онде у свему примером свима житељима предходити,и на поредак онде пазити као што је под числом ови уредба 7. опоменуто, опредељивати пресецање грађевина ако и кад где нужно буде.

15.)                       При појављењу пожара, кои са својим алатом или на обрањивање не изиђе, или изиђе, а не узте по дужности својој пожар гасити, онога суд да уапси, и по учињеноме над њим испиту, ако не докаже каке важне узроке кои су му на помоћ изићи препјаствовали, да га примерно казни.

16.)                       Будући да крађа при пожарима, како год и она при корабљекрушенију, у число крађе црковне, долази и назива се светотатство; то овој крађи при пожарима опредељује се повисочајшем опредељењу Његове Светости милостијевшег Господара и Књаза нашег шиба кроз сред чаршије, с тим да му се украдене ствари, ако је могуће о врат обесе, величину пак овакове казни определиће по величини довољно осведочене кривице местниј онде суд.

17.)                       На последку из узрока, што пожари по већој части несмотренијем домаћи произилазе, дужни су старешине оног места, одма по утушенију пожара домаћина оног, ког кога се је пожар појавио и нађу ли га крива, да је сирјеч или његовим или кућана његови несмотренијем и небриженијем пожар произишао, да такјовога његовој кривици соразмерно и примерено казне.

 

Дано у Крагујевцу 7(19)-га Ноемвра 1834 године

Ђ. Протић,

Попечитељ внутрени Дела

 

 

Ко је присутан

Ко је на мрежи: 39 гостију и нема пријављених чланова

2001-2016 Ватрогасни савез Србије - Ватрогасни савез Србије. Сва права задржана.Препоручени претраживач Mozila Firefox
Powered by Joomla 1.7 Templates