Штампа

logo

 

5. државно такмичење ватрогасног подмлатка у Србији

КАЊИЖА 2014

 

Информације можете погледати кликом на жељену ставку менија са десне стране.

 

СЕВЕРНОБАНАТСКИ ОКРУГ

 

Севернобанатски округ налази се на крајњем североистоку Србије, на тромеђи Србија- Мађарска-Румунија, а сачињавају га општине Кикинда, Чока, Нови Кнежевац, Кањижа, Сента и Ада.

Кикинда је регионални центар округа и општина која је још у првој половини XIX био главно саобраћајно чвориште на путу од Будимпеште до Темишвара.

Површина округа износи 2329 км² и обухвата 50 насељених места и катастарских општина, у којима према последњем попису из 2011 године живи 151.382 становника у домаћинствима различитог националног и етничког састава.

Округ има развијену пољопривреду, машинску, хемијску и прехрамбену индустрију, малу привреду и развијену друштвену надградњу. На овом подручју регистровано је око 5.000 предузећа и радњи.

Севернобанатски округ располаже потенцијалом пољопривредног земљишта за производњу здраве хране (ово подручје је најмање контаминирано тешким металима и пестицидима у Војводини). Укупна пољопривредна површина у округу износи 204.224 ха, од чега 176.177 ха ораница, а остало су воћњаци, виногради, ливаде и баште Према досадашњем искуству овде се производи најквалитетнија пшеница, семена ратарског и повртарског биља, семена крмног биља, цвећа, ароматичног и лековитог биља.

Ово подручје богато је енергетским сировинама – нафтом, гасом и термоминералним водама а посебно привлачна за туристе је лековита бања у Кањижи која поред медицинских пружа и рекреативне могућности.


Културно наслеђе и градитељска баштина Севернобанатског округа евидентирано је и у доброј мери истражено. Карактерише га градитељско наслеђе новијег доба (XIX век) кроз поједине објекте, сачуване амбијенталне целине, уличне фронтове, објекте етнологије и археологије којима обилују градови и села округа.


Севернобанатски округ обухвата 50 насеља 7 градских и 43 сеоска.

 

ОПШТИНА КАЊИЖА

 

 

 

   Кањижа као општина и центар општине се налази на десној обали реке Тисе, на најсевернијем делу Србије, за око један широнски степен ближе северном полу него екватору. Ова територијално-управна јединица се граничи са истока реком Тисом, то јест општином Нови Кнежевац, са југа Сентом, са запада Суботицом, са севера српско-мађарском границом, простире на 399 квадратних километара.

 

   Општина, омеђена са истока реком Тисом, односно општином Нови Кнежевац (Törökkanizsa), са југа Сентом (Zenta), са запада Суботицом (Szabadka), а са севера југословенско-мађарском границом, простире на 399 квадратних километара.

 

   Данашња општина Кањижа је створена 1. јануара 1960. године спајањем три раније општине - Кањиже, Хоргоша и Мартоноша. Она се састоји од 13 насеља: Адорјан, Долине, Хоргош, Кањижа, Мале Пијаце, Мали Песак, Мартонош, Ново Село, Ором, Тотово Село, Трешњевац, Велебит, Војвода Зимоњић

 

   Пошто је ово подручје представља јако истурени део државне територије, у међународном саобраћају и робном промету кањишки простор има специфичну функцију као погранична cimerопштина једна је од најпрометнијих излазно-улазних врата према средњоевропским земљама. На територији општине се налази и друмски и железнички прелаз на српско-мађарској државној граници код Хоргоша. Овај друмски прелаз спада међу најпрометније граничне прелазе. Активирањем потиске железнице – које је у току – у међународном транзитном промету могао би се решити проблем преоптерећености суботичког прометног чвора. Реконструкција ове потиске пруге би имала огроман економски ефекат. Посредством хоргошког прелаза копнене везе су веома добре  и са западним и са северозападним земљама нарочито изградњом новог међународног пута.

 

Кањишки простор се налази на североисточном делу панонског житородног и интензивног сточарског рејона, припада панонско-београдском рејону. У односу на главне енергетске системе, потпуном изградњом система гасовода – има важну улогу. Јака енергетска база на сопственом простору – нафта и земни гас – не служи у довољној мери непосредним интересима привредног развоја општине.

 

 

 

КАЊИЖА

 

-ПРИЧА ПРОШЛОСТ-

 

 

 

Кањижа као назив је вероватно словенског порекла и може се изводити из речи кнез, кнежева, али не зна се шта је првобитно означавао, неку воду, на пример поток, или неки посед, евентуално седиште кнеза, жупана. Од речи кнез потиче и Кенесна, Цаниса, Кенесе, Каниса, Кањижа.

 

   По археолошким налазима на приобалском узвишењу поред Тисе, у околини данашњег Рибарског трга постоје трагови насеобине почев од бронзаног доба. Формирање насеља може се објашњавати близином и богатсвом реке Тисе, прелаза преко реке и раскрсницом западних, јужних и северних путева.

 

   На освом месту је за време Римљана и сеобе народа створено стражарско место и изграђеноciganka једно земаљско утврђење - Фелдвар код ушћа потока Каниша, каснијег Кереша.

 

   Говорећи о доласку Мађара у Карпатски базен, хроничар угарског краља Беле III, Анонимус (Безимени) тврди да су 896. године код Кањиже прелазиле војсковође Зуард, Кадоча и Бајта да би освојили територије преко Тисе.

   По средњовековним повељама Кањижа је био краљевски посед, а 1093. године је припадао опатији у Панонхалми, заједно са рибњаком Мирот, а на месту данашњег Буџака је постојало друго насеље под именом Сатмар, у власништву митровачке опатије.

 

Уочи татарске најезде - по подацима пописа из 1240. године Кањижа је имала 27 породичних заједница, тј. домаћинства, односно око 135 становника, по занимању су били кметови коњаници, рибари и товарници робе итд.

 

   У доба татарске и турске најезде Кањижа је била уништена и опустошена, уместо насеља извори спомињу само земљано утврђење Феудвар (Földvár). За време сенћанске битке је околину Кањиже обилазио аустријски генерал Марсиљи и израдио карту утврђења Фелдвар. То се види на спомен-плочи на Рибарском тргу.

 

   Након турске најезде Кањижа је постала део Потиске војне границе као утврђени шанац, а после развојачења војне границе формиран је Потиски коморски округ, 1751. године. Том приликом Кањижу напушта српско становништво, пресељавају се у Банат, па чак и у Русију. Уместо њих Мађарска комора од 1753. године усељава Мађаре из северних жупанија Мађарске, чији статус се изједначава са прaвом Срба, 1773. године. Кањижа и Бачка су постале део Бач-бодрошке жупаније, насеље добија титулу паланке и право убирања скеларине.

 

   Следећих 150 година у развоју града значе велики напредак: интензивирала се пољопривредна производња, насељавају се пустаре у оквиру кањишке управе као што су Адорјан, територија данашњег Трешњевца, Орома, Долина, Тотовог Села појавом расутих, па и концентрисаних салаша. Град добија привилегије одржавања годишњих сајмова и пијаца (четвртком) од Марије Терезије, појављују се разни занати и еснафи већ у 18. веку, па чак и почеци индустрије.
У развоју насеља долази до прекида за време мађарске грађанске револуције. Током 1849. године Кањижа је два пута спаљена и опустошена, остало је само око 110 кућа. У другој половини 19. века град је поново изграђен. Формирају се квартови: Кереш, Центар,
 Тисина обала (Tisza part), Топарт, а касније Ујварош и на крају Фалу, садашњи 1. кварт преко Кереша.

 

   У друштвеном животу града 19. века водећу улогу имају земљопоседници, богати предузетници, трговци и занатлије. Образује се Удружење земљопоседника „Газдакер”, Касина, Удружење занатлија, јављају се читалачки кружоци, синдикати, изграђен је Вигадо и Народни парк (Népkert). 

 

 

   Основани су парни млинови, прва парна циглана и црепана (основао је Херман Гринфелд 1903. године), опеке и црепа, пилана и овако се запослио и вишак аграрног становништва. Већ у ово време је било значајно и кањишко грађевинарство. Наши зидари, тесари, кубикаши су радили у целој средњој Европи.

stara kanjiza

 

  Прве деценије 20. века су донеле још већи, динамичнији развој, 1908. године Кањижа стиче статус града са уређеним већем, изграђена је 1912. године нова градска кућа, лековита бања, нова католичка црква Свети Павле поред старе цркве изграђене још у 18. веку и православне цркве која је 1700-тих година добила данашњи изглед.

 

   Значајне и чувене су и разне кањишке манифестације: Колонија књижевника која има традицију од 47 година, дани џеза, Атлетски и пливачки маратон, развијено је и јавно информисање локалног значаја. Имамо недељник Új Kanizsai Újság, часопис Орбис и кабловску телевизију.

 

   У Кањижи је рођен Беседеш Јожеф чувени хидролог, Душан Димитријевић писац и председник Матице српске, писац Тобијаш Нинчић, названи Озораи Арпад, писац Канизсаи (Чука) Ференц, песници и писци Конц Иштван, Толнаи Ото, сликар Добо Тихамер и други значајни научници и уметници.

 

 

КАЊИЖА

 

-ГРАД ТИШИНЕ-

 

 

 

Град тишине и здравља, зелена оаза и јединствени бисер Војводине - општина Кањижа и истоимена варош као њен центар, налази се на десној обали реке Тисе, на самом северу Војводине уз границу са Републиком Мађарском., на пола пута између Будимпеште и Београда, на дохват руке од Суботице, Палића, Сенте, али и Сегедина у Мађарској.

 

   Кањижа, поред тога што ужива углед реномираног бањског лечилишта, располаже са једном од најлепших плажа у Потисју.

 

   На обали је уређено купалиште, базен за децу, излетиште и камп “Тиски цвет”, као и пристанtiski-cvet1 са туристичким инфо-центром на речном граничном прелазу.

 

   За време Манифестације поводом природног феномена “Цветање реке Тисе” у првој половини јуна, окупи се велики број заљубљеника у природу ради посматрања ретке појаве истовременог узлета милиона примерака инсекта Тиски цвет. 

 

 Богато културно наслеђе и разноврсна манифестациона понуда обезбеђују садржајан боравак гостију.

 Најпознатије манифестације су: Колонија књижевника, Међународни пливачки и тркачки маратон, премијере Регионалног креативног ателеља “Јожеф Нађ”, Међународна кајакашка регата,  Гастро фест, Фестивал кукуруза, Дани хлеба, као и бројне манифестације у дванаест сеоских насеља општине фолклорног и гастрономског карактера: Фестивал хурке и кобасице у Адорјани, Бербански дани у Хоргошу, Такмичење у кувању у Малим Пијацама, Богата грана у Трешњевцу, итд.   

   Упознавање са туристичком понудом сеоских насеља општине Кањижа доноси изузетан доживљај богатства различитости ове мултикултуралне средине. Упознајте се са мађарском традицијом у Тотовом Селу, личким наслеђем у Велебиту, са историјом живота на селу у Малим Пијацама, дегустирајте најбољу домаћу ракију и домаће сиреве од крављег и козијег млека, учествујте у припреми гатрономских специјалитета.

 

ДОБРОДОШЛИ У КАЊИЖУ

 

 

 

 

Ко је присутан

Ко је на мрежи: 95 гостију и нема пријављених чланова

2001-2016 Ватрогасни савез Србије - Кањижа . Сва права задржана.Препоручени претраживач Mozila Firefox
Powered by Joomla 1.7 Templates