Митови и легенде
Прва вештина која се везује за настанак човека је вероватно вештина обраде камена. Пре око 2.000.000 година појавио се припадник рода Хомо. Споразумевао се крицима и покретима руку, а карактерисала га је вештина прављења оруђа. Назван вешти човек или Хомо хабилис, овладао је обрадом камена, са којом је повезана је и вештина овладавања ватром, будући да свако окресивање ослобађа варнице, али је тек Хомо Еректус пре око 500.000 – 400.000 година открио начин да варницу из камена одржи и преобрази у ватру. Сматра се да је тада ватра доместификована, тј. припитомљена. Откриће начина да се запали и одржава ватра, имало је најдалекосежније последице и проузроковало највеће промене у животу човечанства.
Најстарија ватришта у Европи, археолошки су документована нагорелим облуцима. Употреба ватре подразумева и увођење многих правила у вези с њеним одржавањем, на којима се заснивају сва каснија веровања и ритуали везани за огњиште.
Ватра је променила живот првих људи, изменила је исхрану, умањила опасност од хладноће, страх од мрака, смањила ризик од напада дивљих животиња, продужила време индивидуалног деловања и друштвеног окупљања, допринела развоју говора, језика и комуникације, традиција, маште и стварању атмосфере погодне за настанак првих легенди и митова. Прва веровања везана за ватру и огњиште датују се најкасније пре око 400.000 година.
У доба Антике ватра је била симбол богиње Хестије, и римској митологији Весте. Хестија, богиња домаћег огњишта, била је кћерка титана Крона. По рођењу отац ју је прогутао, у страху од губитка власти. Као божанско биће Хестија је живела у утроби оца све док је није ослободио њен најмлађи брат Зевс. Култ огњишта негован је у свакој кући, отац породице обављао је дужност богињиног свештеника. Заједничко огњиште целе Грчке симболисала је Хестија у Делфима. Била је заштитница насеља, државе, богиња слоге и реда.
Римска богиња ватре и огњишта била је Веста, заштитница породице, а у ширем смислу, и целог града Рима и римске држава. Као заштитница Рима имала је на Форуму кружни храм који је подсећао на огњиште и у којем је чувана вечита ватра о којој су се старале Весталке, које су у храму биле под заветом вечне невиности. Мушкарцима је био забрањен улаз у храм. Постојала је још једна загонетна староиталска богиња о чијем су се култу старале Весталке – Кака. Да би се објаснио њен култ смишљена је прича да је открила Херкулу сколниште где су сакривена украдена говеда. Као накнаду у Риму је у њену част одржавана стална ватра.
Сварог је, према руским легендама, бог ватре и неба, створитељ свега на небу и земљи, прво божанство Сунца код Славена. Код Словена је био јако развијен култ ватре, који се временом преобразио у култ огњишта. Ватра са огњишта код Срба је највећа домаћа светиња. У ватри на огњишту бораве душе предака. Ватра симболизује сунце. Има наднаравну моћ да удаљи ноћне демоне из куће и дворишта.
У ватри су наши преци видели живо биће. Отуда и назив “жива ватра”.
Белканс-Етрурски бог ватре
Агни (огањ, ватра) је староиндијски митолошки бог ватре.
Агниш је био бог ватре и огња код Хетита првог индоевропског народа на тлу Мале Азије
Кагутути је бог ватре у јапанској митологији, а Хо-масуби узрочник ватре.
Локи је био бог ватре и људског духа нордијског пантеона.
Хефес,бог ватре,металургије и уметности,био је син Зевса и Хере.Његова радионица налазила се на Лемну,али и где год су постојали вулкани и ватра.
Вулкан (Вулкан, Волканус) стари је италски бог ватре који је од најранијих времена имао у старом Риму свог свештеника и дан посвећен само њему – 23. август. Овај празник пада у време највећих летњих врућина, када прете опасности од пожара. Стога су на тај дан, на простору посвећеном овом богу, жртвоване ситне рибе из Тибра које су бацане у ватру како би се умилостивио Волкано и заштитио народ и његову имовину од пожара. Пошто је сматран творцем и носиоцем вечне ватре, у 3. веку саграђен је и посвећен му је храм на Марсовом пољу ван градских бедема. После Неронове паљевине Рима, Доменцијан је наредио да се у свим деловима града Волкану поставе жртвеници на којима су жртвоване животиње риђе боје (боје ватре) – риђе теле и вепар. Под грчким утицајем, Волкано је постао и бог ковачке вештине и временом је поистовећен са Хефестом из грчке митологије. Вулкани, места на којима избија ужарена истопљена лава из средишта Земље, добили су назив по овој митолошкој личности
И свакако најпознатије митолошко биће које повезује човека са ватром је Прометеј. Он је по грчкој митологији био син Јапета и богиње Темиде или океаниде Климене и брат Атласа. Прометеј је створио човека од глине.
Лик Прометеја је један од најснажнијих ликова грчке митологије, јер он представља оличење храбрости, поноса и пркоса, велике човекољубивости и тежње за слободом. Његов лик је, још и данас, симбол борбе за напредак и срећу човечанства.
Прометеј је осетио и знао да је човек много супериорнији од животиња и да заслужује имати неки дар који није имала ниједна животиња. Посматрајући људе, Прометеј је спознао да се његова створења, људи смрзавају и зато се одлучио да им да ватру, доброг слугу и лошег господара.
Са светог огњишта на Олимпу, украо је ватру и, преневши је у свом штапу, поклонио је људима. Људи су, добивши ватру, постали независни од временских непогода, припремали су храну, а самим тим јачали и телесно и духовно.
Прометеј је наставио са даривањем људи, па их је научио како да помоћу ватре топе метале и израђују алате, а научио их је и занатима, и како да рачунају, пишу и читају.
Укротио је дивљег бика и утерао га у јарам, и тиме помогао људима како да лакше обрађују земљу. саградио је и први брод и упознао људе са тајном лечења.
Прометеј је био тај који је утро пут људима да угодније и сретније живе када су већ угледали светло овога света. Он је био тај који је уистину створитељ људи јер их је уздигао из првобитног, природног стања на стање разума и свести.
Зевс је био љут шта је све Прометеј учинио за људе, и како није могао вратити ватру, јер, оно што је дато од богова ни Зевс није могао вратити, одлучио је казнити Прометеја и његову креацију – човечанство. Казна за Прометеја је требало да траје 30 000 година. Прикован је на Кавказ где му је орао свакога дана кљуцао утробу.
Савремена историја код Срба
Прве писане одредбе које се односе на пожар помињу се у Душановом законику из 1349. године.
Савремена историја ватрогаства у Србији почиње од 1834.године када књаз Милош Обреновић доноси Уредбу за гашење пожара.
Уредба је имала 17 параграфа и регулисала је организацију гашења пожара и неке одредбе су имале карактер превентиве.